Jedan jedini put u životu mi se desilo da imam ponudu za posao – posao koji je u vezi s nemačkim jezikom – a da nisam mogao da ga prihvatim ili dobijem uopšte, jer nemam ne samo završen fakultet, nego uopšte nisam imao bilo kakav papir koji potvrđuje da znam i koliko dobro znam nemački.
Pre petnaestak godina sam se raspitivao u Goethe Institutu šta bih tu mogao da polažem, a to je bilo vreme mnogo pre no što su se i oni uklopili u A-B-C sistem sertifikacije vladanja jezikom. Tada su od viših nivoa imali “Gornji centralni nivo” (Zentrale Oberstufenprüfung – ZOP), “Malu diplomu nemačkog jezika” (Kleines Deutsches Sprachdiplom) i “Veliku diplomu nemačkog jezika” (Großes Deutsches Sprachdiplom). U Beogradu je moglo da se polaže sve do Male diplome, a za Veliku se moralo ići u neko najbliže inostranstvo – Bugarsku, Mađarsku ili dalje.
Continue reading “Položio sam nemački C2 u Goethe Institutu i evo šta mislim…”